Антологија српске музике
Дела Петра Стојановића
Рођен 1877. године у Будимпешти, Петар Стојановић је на Конзерваторијуму у овом граду студирао виолину и класи Јенеа Хубаја, а потом је 1904. године специјализирао на бечком Конзерваторијуму, добивши три дипломе: две за композицију (општу и драмску) и виолину. Стојановић убрзо стиче углед у Бечу као извођач, али и композитор чија дела су се, осим у аустријској престоници, радо изводила и у Будимпешти и Прагу, те се може сматрати првим српским композитором који је имао међународну репутацију. Године 1925. долази у Београд, где ради као солиста и члан камерних ансамбала, концертмајстор Београдске опере и члан Београдске филхармоније. У периоду од 1925. до 1937. године радио је као професор у музичкој школи Станковић. По оснивању Музичке академије 1937. године, Стојановић је радио као професор виолине.
Емисију започињемо Петим концертом за виолину и оркестар у Де дуру, опус 78, са поднасловом У духу старих мајстора. Ово дело, компоновано 1944. године, ужива знатну популарност. Наиме, како указује Властимир Перичић, концерт обилује допадљивом музичком садржином која се ослања на барокне узоре пропуштене кроз призму романтике. Након тога следи Серенада за флауту и камерни оркестар.
Емисију уређује Ирина Максимовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари