Нова дискографија - Увертире, прелудијуми и интермеца
У вечерашњој емисији представићемо комапкт диск Рикарда Шајиа и Филхармоније миланске Скале, објављен ове године у издању издавачке куће Дека, а на којем су забележене инструменталне нумере из италијанских опера 19. века.
Као ексклузивни уметник дискографске куће Дека, Рикардо Шаји је до сада објавио комплетне циклусе симфонија Јоханеса Брамса, Густава Малера и Антона Брукнера, од којих је издање Брамсових дела са Гевандхаус оркестром 2014. освојило и награду Грамофон за најбољи снимак те године.
Шајиева склоност ка симфонијској музици, не престаје да јењава ни данас, када се овај уметник налази на месту шефа диригента и музичког директора миланске Скале - сцене куће на којој је и дебитовао као диригент 1978. године. Штавише, на овој новој позицији, он као да жели да још једном оповргне један од најистрајнијих клишеа везаних за музику 19. века по коме је оркестарска музика била домен аустро-немачке традиције, док су мелодија и опера били везивани за Италију.
Бројни примери вокалних дела Шуберта, Шумана или Вагнера, лако побијају ту аргументацију, а Шајијев одговор су инструменталне нумере италијанских аутора - увертире, прелудијуми и интермеца објављени на овом диску. Од кад је постао музички директор Скале, посветио се промовисању богате традиције италијанске музике, а на овом албуму одабрао је нумере које потичу из опера које су премијерно изведене управо у овој оперској кући (са изузетком два Леонкавалова дела која су изведена у оближњем Театру Дал Верме). На диску се тако налазе дела Вердија, Каталанија, Роснија, Доницетија, Белинија, Ђордана, Понкијелија, Пучиња, Леонкавала и Боита, али које нису дате хронолошком редом, већ тако да стварају контрастну целину, у којој се смењују свечане и тријумфалне нумере са тамнијим, или меланхоличним. Опште узевши, овај избор пружа увид у развој италијанске опере 19. века, као и различите облике који су инспирисали ауторе.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари