64. Међународни Рострум композитора у Палерму

На почетку чућете композицију Четири кратке сцене на основу Семјуела Бекета Сергеја Стројкина, која је уврштена међу препоручена дела у категорији композитора до 30 година. Стројкин је рођен 1988. године у Ташкенту и као дете је учио музику. Но, направио је велику паузу и музици се вратио 2008. године када је уписао Конзерваторијум у Томску где је студирао флауту и композицију. Три године касније уписао је Џравни конзерваторијум у Санкт Петерсбургу где је дипломирао композицију и где је тренутно на мастер програму. Добитник је прве награде на такмичењу за композицију Радија "Орфеј" из Москве.

Композиција Из шуме стојећих огледала америчког аутора Ентонија Вајна написана је за удараљке, клавир, контрабас и видео пројекцију и инспирисана је комадом Umwelt француске кореографкиње Маги Марен, који се такође ослања на бекетовски однос између свакодневног и апсурдног. Вајн, један од најактивнијих америчких аутора млађе генерације, покушава да преведе кореографски рад у звучни материјал и да задржи сличан распоред између рефлексивних делова и фрагментаризације. Тако настаје процесуални музички ток, базиран на одблесцима минималистичке репетитивности, у комбинацији са фино бираним звучним бојама и њиховом исијавању.

Дело Deja vu руског композитора Дениса Писаревског  написано је за симфонијски оркестар и соло теремин и као такво покушава да обнови интересовање за овај необични електронски инструмент, који је двадесетих година конструисао Лев Теремин. Композиција је посвећена изузетној интерпретаторки на Теремину, Олесији Ростовскајој која ју је и премијерно извела у пратњу Симфонијско оркестра Радио Орфеја из Москве. Писаревски је рођен 1993. године у Москви где је завршио Конзерваторијум, и то студије композиције и оргуља. Касније је усавршавао оргуље на Конзерваторијуму у Штутгарту, а по повратку у Москву основао је ансамбл Mixtum Compositium који се бави савременом музиком. У композицији Дежа ви Писаревски не проблематизује превише теремин, нити га ставља у некакав нови звучни простор. Напротив, он уклапа теремин у звучне тропе музичког модернизма, правећи једну врсту погледа спрам футуризма - оног совјетског и европског - који је сматрао да је музика такође део великог процеса откривања новог. Оркестарско писмо Писарвског је комплексно - он користи веберновске процесе, скривених канона и мелодије звучних боја - но пре свега плени сам звук теремина, који уистину отвара нови акустички простор. Питање остаје да ли је ово дело савремено или се уклапа у савремени тренд откривања драгоцених момената прошлости, својеврсне реторманије наше дигиталне и умрежене културе.

Остверења Madhye тајванског композитора Ши-Веи Лоа, који је био део селекције Сједињених Америчких Држава на овом фестивалу. Овај аутор рођен 1985. године, бави се односном између гласова и дигиталног медија, акузматиком и другим видовима проширених звучних и интердисциплинарних пракси. Назив композиције Madhye је изведено из санскрита где означава стање или бивање "између". Написана  је за шестогласни вокални ансамбл и електронику, где компјутер преузима вокални материјал и спроводи га кроз лајв-микс, укрштајући га са претходно компонованим звуцима. Тако настаје вирутални хор који је распоређен око публике у концетном простору. Границе између реалног и "фикционалног" - компјутеризованог звука су замагљене, а сваки звук постаје акустички објекат који се користи у простору. Овакво коришћење ефекта дигиталног звучног огледала није ново, и присутно је у многобројним електроакустичким делима протеклих тридесет година, но остварење Madhye је нашло одјека на 64. Роструму у Палерму, где је уврштено међу препоручна дела фестивала.

Уредница Ксенија Стевановић