Имагинарни пејзажи

Аткинсон је рођена 1981. године у Паризу, где је завршила познати Бозар, оријентишући се пре свега према савременим плесним пројектима са цењеним кореографом Борисом Шармацом. Истовремено, заинтересована за технолошку димензију дела, развија се у правцу визуелних уметности и експерименталне електронике, те оснива независну кућу Шелтер Прес заједно са Бартоломеом Сансоном. Њено уже поље деловања су импровизација, тренутна композиција, музички саундсакејпови и поезија.

Електронске композиције са албума Руку под руку настале су током 2016. године у Електронском студију Шведског центра за електроакустику EMS из Стокхолма, где је била на резиденцијалном боравку, као и у њеном кућном студију у Бретањи. Нумере која Аткинс ствара су апстрактне, експерименталне, заинтересоване за однос између електронике и људског гласа, јасних структура и њиховог, готово импровизационог разграђивања. Како то сама уметница наглашава на овим нумерама она прича приче - каткад разумљиве, често неразумљиве, у којима остаје само звучни структурни елемент језика - које престају да буду фикције и постају нова врста аудитивне реалности. Аткинсон се пропитује о сумњи и оптимизму који прате сваки уметнички процес, али и о односу између машинског звука и наше способности да перципирамо и обухватимо оно што машине раде и производе. Уметница напомиње да је хтела да произведе сличан утисак као онај који се стиче у научно-фантастичним романима 70-их и 80-их година, посебно оним Филипа Дика. Та врста погледа уназад постигнута је комбинацијом једноставних миди текстура и звука историјских Серж и Бухла аналогних синтисајзера који се налазе у EMS студију, уз дискретне упливе инструменталних звукова и теренских снимака у позадини нумера. Она се ослања на наслеђе Џоан Ла Барбаре, Роберта Ешлија и Делије Дербишајер, у погледу комбинације фикције, компоновања и апстракних звучних материјала. За вокални део својих нумера, уметница је користила различите изворе: од вртларских приручника, архитектонских књига, преко текста Џеј Џи Баларда и Филипа Дика, до сопствене поезије.

Уредница Ксенија Стевановић