Антонио Вивалди: Крунисање Дарија

Опера Крунисање Дарија је написана у првом оперском периоду Антонија Вивалдија, који је започео релативно касно - када је композитор имао 35 година. Ипак, савременици су одмах увидели да је пред њима изузетно талентован и иновативан стваралац на овом пољу, те су му најпознатија венецијанска позоришта отоворила широм врата. У том првом периоду Вивалди је важио за једног од најмодернијих стваралаца венецијанске опере. Његова 'савременост' се огледала у стављању акцента на глас, који је био праћен појединим солистичким инструментима, уз поједностављење линије басо континуа, јасно разликовање између декламаторних и колоратурних пасажа, те свежа употреба индикација за темпо.

Крунсање Дарија се базира на либрету из XVII века и у многочему показује везу са старијим типом венецијанске опере. Са данашње тачке гледишта, она се чини занимљивијим и разноврснијим делом од класичних опера серија с почетка XVIII века. Написано 1717. године Крунисање Дарија одликују арије писане у бинарној АБ форми, а не у традиционалној да капо структури, као и присуство комичних ситуација, које су у то доба почеле да се премештају у такозвана интермеца из који ће се изродити буфо опера.

У центру дешавања ове опере јесте борба за руку принцезе Статире, ћерке и наследнице цара Кира. Лепа девојка је мало наивна и без већег искуства. Са друге стране, њена сестра Аргена је паметна, спретна и бескрупулозна. Обе су заљубљене у Дарија, али за принцезу се боре још и принчеви Оронте и Арпаго. Истовремено Оронтеа прогони његова презрена љубавница Алинда, нека врста ране претече лика Дона Елвире из Дон Ђованија. У Статиру је заљубљен њен тутор Никен који покушава да нађе снаге да јој изјави љубав. У све сплетке, којима пре свега руководи Аргена, се уплиће дворска дама Флора. На крају опере Аргена бива заробљена, Оронте ступа у брак са Алиндом, а Арпаго склапа савез са будућим персијским краљем Даријем. Опера се завршава општим слављем и ступањем на престо Дарија и Статире.

Уредница Ксенија Стевановић