Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Будући да циклус ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ емитујемо једном седмично, као и због тога што су одлуке жирија 62. Стеријиног позорја изазвале различите реакције у јавности, Милосављевићев коментар објављујемо пре него што ће овде бити презентоване критичарске анализе свих представа приказаних на овогодишњем издању нашег највећег и најзначајнијег театарског фестивала. Жири, у саставу Предраг Мики Манојловић (глумац и председник жирија), Никита Миливојевић (редитељ), Емина Елор (глумица), Исидора Жебељан (композиторка) и Александар Поповски (редитељ), одлучио је да ове године не додели награде, или, тачније, да додели само два признања: „Стеријину награду" свим учесницима Позорја и „Специјалну Стеријину награду" фестивалској публици. На основу образложења које су за своју одлуку дали чланови жирија, Александар Милосављевић закључује да жири није имао замерке на избор који је начинио овогодишњи селектор Мирослав Мики Радоњић, па ни на само Стеријино позорје као организатора фестивала, те да је на основу уметничких домета фестивалских представа закључио да овде не ваљају околности у којима театар настаје. Отуда и одлука жирија да награди СВЕ учеснике Позорја. С друге стране, Специјална награда гледаоцима сугерише да је новосадска публика заслужила ово одличје јер је, упркос свим околностима ненаклоњеним позоришном стваралаштву, остала верна Позорју.

* * *

Ауторски пројекат редитеља и педагога Хариса Пашовића и ансамбла представе За шта бисте дали свој живот?, која је изведена на 62. Стеријином позорју у селекцији „Кругови", настао је кроз радионице које су биле саставни део процеса рада са студентима новосадске Академије уметности. Представа је резултат копродукције Пашовићевог сарајевског „Ист Вест" центра, Позоришта „Промена" из Новог Сада, зеничког Народног позоришта и Новосадског позоришта, док је тема радионице садржана у наслову ове представе. Пашовић са глумцима фрагментарним поступком реконструише појединачне случајеве у којима су, у различитим повесним епохама, појединци били спремни да жртвују властити живот. У првом плану је, дакле, истраживање феномена који подразумева свесну одлуку човека да се одрекне најелементарнијег што поседује, док је у другом порука да до саможртвовања долази у контексту борбе за афирмацију најразличитијих идеја. Тако се у представи нижу приче о актерима исламских терористичких напада у Паризу, јапанским камиказама, анарихистима и комунистима из Шпанског грађанског рата, нацистима који су до последњег часа остали верни Хитлеру, борцима Ирске републиканске армије и Тамилским тигровима, о жртвама и џелатима Инквизиције, инжињерима који су свесно отишли у смрт да би умањили трагичне последице нуклеарне катастрофе у Чернобилу, али и о судбинама Марлен Дитрих, Ернеста Хемингвеја, Андреаса Бреивика, Едварда Сноудена, Јана Масарика и тако даље.

Следећег уторка, 20. јуна, емитоваћемо Милосављевићев осврт на комад Миливоја Млађеновића Маестро, који је у Народном позоришту Сомбор режирао Милан Нешковић, као и на драму Данила Киша Електра, у режији Иве Милошевић и продукцији Народног позоришта из Београда.

Уредница циклуса Тања Мијовић.