Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Моје дете Стојана Срдића у почетку делује као комад који на анегдотски начин обрађује теме и проблеме везане за живот Рома, афирмишући један од уврежених стереотипа о њима као о безбрижним али виспреним и духовитим људима које је стварност научила да када је то потребно, играјући на карту свог необразовања и социјалног аутизма, успеју да замаскирају своја лукавства. И све би у овој представи, коју је режирала Ана Ђорђевић, текло лако и по површини да, како коментарише Александар Милосављевић: „главну јунакињу комада, десетогодишњу Ромкињу, не силује њен теча, али и ова бруталност би на сцени била представљена тек као део интерног ромског фоклора и бизарни случај да ролу несрећне девојчице не тумачи бриљантна Јована Гавриловић, да улогу њене мајке не игра одлична Ивана Николић, а да се у улози представнице различитих државних институција није нашла Јелисавета Орашанин. Тек кроз игру ове три глумице, а понајпре Јоване Гавриловић, биће озбиљно отворена димензија не само личне драме ромске девојчице и њене породице, него и трагичног положаја Рома у нашем друштву".

* * *

Тена Штивичић у својој драми Три зиме приповеда повест о једној загребачкој породици чију ће судбину пратити од ослобођења Загреба после Другог светског рата до данас. Представа се састоји из три фрагмента, три временска исечка који се у комаду непрестано преплићу, као и четвртог дела који има форму монолога и на самом крају представе нас суочава са круцијалним тренутком који датира из периода пре 1941. те практично открива како је ова породица настала. У овој драми је садржано малтене све оно што је својевремено, на другачији начин и у другачијем контексту, одредило судбину Крлежиних Глембајевих: и несрећне љубави, и ванбрачна деца, и партизани који се 1945. усељавају у виле својих некадашњих газда, и бивши принудно мобилисани домобрани који покушавају да сакрију свој ратни ангажман, и први наговештаји рађања црвене буржоазије, и искрени хрватски Југословени, и гастарбајтери из Титове епохе који у Немачкој маштају о независној Хрватској, и они који, згађени начином на који се распала Југославија, одлазе у емиграцију деведесетих година, и борци који се након најновијег рата питају кога су заправо бранили и за кога су извојевали независност Хрватске... Посебно је интересантно што редитељ Ивица Буљан у овој драмској породичној саги препознаје елементе који би могли да буду копча са данас тако популарним жанром телевизијских сапуница, те своју инсценацију не гради на пародији, већ Три зиме сценски разиграва управо у духу овог жанра. Уосталом, како запажа Милосављевић, зар и Крлежини Глембајеви данас не би могли да буду играни у „кључу" сапунске опере?

Следећег уторка, 13. јуна, емитоваћемо Милосављевићев осврт на ауторски пројекат Хариса Пашовића и ансамбла представе За шта бисте дали свој живот, као и на комад Миливоја Млађеновића Маестро, који је у Народном позоришту Сомбор режирао Милан Нешковић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.