Грамофонија - Клавирске комозиције Брамса и Шумана
Слушаћете интерпретације Гезе Анде, са плоче коју је објавила британска продукцијска кућа Колумбија 1953. године.
„Трубадур клавира", како је називан у критикама, Геза Анда је стекао велику популарност у послератној Европи као врстан тумач, пре свега, Моцартових, али и Бетовенових, Брамсових и Бартокових композиција. Данас се за његово име везује огромно дискографско наслеђе у продукцији Дојче грамофона, које обухвата антологијска дела музике 18. и 19. века на преко 300 издања различитих носача звука.
Међутим, пре сарадње са Дојче грамофоном, током педесетих година, Анда је своје снимке објављивао за ЕМИ, односно, Колумбију. Плоча коју ћемо емитовати се сматра његовим првим издањем под овом етикетом. Заправо, у званичној дискографији Гезе Анде се наводи да је пре овог албума у продукцији Колумбије снимио Бетовенову сонату број 7, али је тај снимак обележен као „одбачен", те се плоча са делима Шумана и Брамса поставља као маркер између прве и друге етапе у каријери овог уметника.
Треба истаћи да се Андина промена издавача поклапа са револуцијом у изради носача звука. Наиме, први албум овог уметника је објављен 1942. годне на плочама од шелака за продукцију Полидор, што је заправо била етикета под којом је Дојче грамофон извозио плоче током рата. За време ове две ратне године Анда је објавио десетак албума, да би након ослобођења кратко сарађивао са Телефункеном, који је 1950. такође објавио шелак издање са Шумановим симфонијским етидама. Почев од плоче коју емитујемо, овај пијаниста је све до краја деценије био ексклузивни извођач Колумбије објављујући моно виниле на 33 обртаја, да би се са појавом стерео технологије, поново нашао у окриљу Дојче грамофона.
Слушаћете симфонијске етиде опус 13 Роберта Шумана и Варијације на Паганинијеву тему опус 35 Јоханеса Брамса.
Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић
Коментари