„Мали мајстори“ Бернхард Ромберг и Андреас Ромберг

Мали мајстор, односно „Kleine Meister" на немачком језику, израз је који се најчешће користи како би се описало стваралаштво савременика Лудвига ван Бетовена који су за живота имали завидну репутацију, али су у модерним историјама музике заборављени или скрајнути. Занимљиво је да су се и Андреас Ромберг и Бернхард Ромберг (слика на насловној страни) упознали и сарађивали са три године млађим Лудвигом ван Бетовеном као почетници, на двору у Бону, који је Бетовен напустио 1792, одселивши се у Беч.

Андреас Ромберг, рођен 27. априла 1767. године, био је један од водећих немачких виолиниста свог доба, а највећи део живота провео је као угледни композитор и музичар у Хамбургу,  где је наставио традицију писања световних ораторијума. Његово најчувеније дело био је ораторијум Песма звона из 1809. године, писан на текст истоимене баладе Фридриха Шилера. Ромберг употребљава ефектно тонско сликање како би дочарао Шилерове песничке слике изливања звона и њиховог звука, а посебно плени његов модерни прокомпоновани приступ вокално-инструменталној форми. Дело се показало врло популарним како у Хамбургу, где је изведено преко десет пута за време композиторовог живота, тако и у осталим немачким државама током читавог XIX века.

Једанаест година млађи Јохан Непомук Хумел такође припада генерацији композитора која је у наративима историје музике дубоко у сенци Бетовена. Иако врсни виртуоз на клавиру, Хумел је изградио разноврсан опус и за живота је био цењен као један од представника класичарске форме и одмереног композиторског израза. Његов ораторијум Прелазак преко Црвеног мора дуго се сматрао изгубљеним, али је аутограф пронађен у Британској националној библиотеци у Лондону. Ово дело представља спону између Хајднових ораторијума и Менделсонових доприноса овом вокално-инструменталном жанру. Настало је крајем прве деценије XIX века, када је Хумел радио као капелмајстор Естерхазијевих, наследивши Хајднов положај на двору ове утицајне аристократске породице.

Срђан Атанасовски