Језик, књижевност, простор – говори Маја Луковић

На почетку свог излагања Маја Луковић указује на опасност солипсистичког поништења асимптотске близине Другог у виртуелном простору Реченог/паратекста као искривљеном одразу „стварног" света Изрицања. Позивајући се на Левинасово поимање близине као не-места додира без додира, односно нематеријалног иверзибилног простора као односа са Другим, ауторка указује на (не)могућност конструисања смисла идентитета у Набоковљевом роману Бледа ватра, посматраном из мртвог угла простора тотализујућег паратекста/Реченог. У том контексту, дат је и критички осврт на хегемонишућу онтолошку опну дискурса пролога, коментара и регистра/Исто која, асимилујући Друго/„Бледу ватру"/бледу ватру јунака романа у сопствени простор Истог, нужно деконструише не-место идентитета у место/простор идентичности идентитета.

Маја Луковић посебну пажњу посвећује анализи простора с ове старне погледа, с ове стране огледала, простору Исказивања, простору медитације лакановског субјекта жеље у узалудном покушају да успостави панорамски поглед несвесног. У роману Бледа ватра, роману огледала, простору виртуелног низа одраза, главни јунак/приповедач, заслепљен бледом светлошћу „Бледе ватре"/Другог у грозничавом настојању да ослободи објект жеље својим Исказом/паратекстом/обрнутим симетријама слика у огледалу, бива једино изгнан у простор Лакановог Имагинарног и Симболичког поретка, простор имагинарних ега и маски привида/сенки означеног.

Следећег четвртка и петка наставићемо емитовање снимака са овог научног скупа.

Циклус уређују Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.