Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Крагујевачки Кир Јања једно је од оних сценских 'читања' Стеријиних 'веселих позорја' која свесно преиспитују и наш однос према Стерији и унутрашње капацитете ансамбла позоришта које их сценски реализује. Насловни лик, цинцарски трговац је и у овој инсценацији заокупљен стицањем и својим трговачким пословима, али при томе не примећује распад властите породице, не опажа очијукања између своје жене Јуце и нотароша Мишића, не обазире се на обамрлост своје кћери Катице, не пада му на памет да се око њега, у његовом дому, постепено плете мрежа у коју ће сам бити ухваћен. Код Драгане Варагић Кир Јања није комичан лик, али га не можемо у потпуности доживети ни као трагичну личност - овог Јању, на известан начин, не можемо да не сажаљевамо јер нам убрзо постаје јасно да је окружен људима који свесно кују заверу против њега. И премда је главни јунак представе трговац који и те како добро зна да се бави пословним шпекулацијама и који претерује у шкртости, он изазива симпатије већ и због чињенице да као човек не може да се снађе међу људима којима је окружен,односно да није дорастао лажима и марифетлуцима света којем припада.

* * *

Представа Уједињење или смрт 1918. настала је на основу докумената, пре свега званичних записника, новинских текстова, сачуване дипломатске преписке, полицијских извештаја и забележених сећања учесника чувене Подгоричке скупштине на којој су, након завршетка Првог светског рата, црногорски главаши одлучили да укину своју монархију и да Црну Гору припоје Србији. Аутори документаристичког предлошка за ову сценску игру, а уједно и редитељи представе, Јелена Богавац и Ненад Тодоровић, од историјске грађе која им је била на располагању направили су литерарну основу за духовите, каткад урнебесне каламбуре, за монтипајтоновску позоришну играрију и наизглед необавезно пародирање драматичних повесних догађања. При том, они на сцени разигравају све добро познате стереотипе о Црногорцима, али и оне из много шире сфере, који се тичу балканског примитивизма и указују на суштинску незрелост овдашњих народа, пред које историја перманентно поставља изузетно тешке дилеме чије разрешење вазда подразумева изузетно драматичне последице.

Следећег уторка, 16. маја, емитоваћемо Милосављевићев осврт на представу редитељке Мие Кнежевић Play Андрић, или људи о којима се не може много казати насталу на основу фрагмената из прозе Иве Андрића а у продукцији Краљевачког позоришта, као и на комад Љубише Вићентијевића Нечисте силе, који је у ужичком Народном позоришту режирао Богдан Јанковић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.