Музеј звука – Музика са албума „Плутајући град”

Дарио Кастело је интригантна личност, јер готово да не постоје никакви биографски подаци везани за овог аутора. Не зна се ни када ни где је рођен, нити када је умро, мада се претпоставља да је био жртва велике епидемије куге која је погодила Венецију 1630. године. Једино што је остало иза овог аутора јесу штампана издања његових дела, која, са друге стране, сведоче о великом креативном умећу овог композитора. Највећи допринос, Кастело је дао на пољу инструменталне музике, трансформишући традиционалну, вишегласну инструменталну венецијанску канцону у развијенији облик барокне сонате.

Ђовани Пики је био оргуљаш, лаутиста и чембалиста, који је, као припадник „Венецијанске школе" такође допринео диференцијацији различитих инструменталних форми популарних у то доба. Током живота, заузимао је неке од најугледнијих позиција у овом граду, попут места оргуљаша Скуоле ди Сан Роко и цркве Санта Марије деи Фрари. Као и у случају Дарија Кастела, данас су остала сачувана пре свега инструментална дела Ђованија Пикија - превасходно композиције за чембало, међу којима су неки од првих плесних ставова за овај инструмент компонованих у Венецији.

Када је реч о његовим делима за инструменталне ансамбле, значајна је Пикијева пракса коришћења кончертина, риторнела и каденци - елемената које је он употребљавао у својим „сонатама", а који ће допринети афирмацији концертантног принципа који ће касније бити додатно профилисан у делима аутора попут Корелија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић