Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

С обзиром на ситуацију у којој се налазе професионална позоришта Србије, Александар Милосављевић наводи кључне критеријуме којима се водио при избору представа: предност је дата представама заснованим на смелим истраживањима, те пројектима чији су аутори спремни да ризикују, да својим ансамблима и својој публици понуде узбудљиве авантуре, наравно, уз ограду да критеријум није био утемељен само на евидентирању покушаја или намера, него на коначном резултату. Тако се у програму 53. Фестивала професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић" нашло седам представа: Рибарске свађе Карла Голдонија у режији Бојане Лазић и продукцији Народног позоришта Пирот; Краљ Лир Вилијама Шекспира у режији Ивана Вуковића и продукцији Народног позоришта из Ужица; Ревизор за југоисток, по тексту Светислава Басаре а у режији Марка Торлаковића, Шабачког позоришта; Кир Јања Јована Стерије Поповића у режији Драгане Варагић и извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца; Уједињење или смрт 1918. у режији Јелене Богавац и Ненада Тодоровића, Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници; Ружа, увела, по тексту Јелене Мијовић и у режији Милана Нешковића, Народног позоришта „Бора Станковић" из Врања; и Play Андрић, или људи о којима се не може много казати, према текстовима Иве Андрића, а у режији Мие Кнежевић и продукцији Краљевачког позоришта.

Коментаришући представу Рибарске свађе која ће отворити фестивал, Милосављевић пише: „Редитељка Бојана Лазић је храбро изместила радњу комада у бајковите пределе дечје игре и света који би свакако припадао машти да није Голдонијевих драматис персона и њихових односа. Јунаци пиротске представе су сиромашни мештани приморског рибарског градића и породице морепловаца, чији су животи одређени чекањем... Редитељка користи сва расположива позоришна средства - од стила глуме актера, до сценографије, костима и избора музике - да би максимално театрализовала стварност своје представе. Све је ту, на сцени, наиме, лажно и вештачко: и куће (заправо кулисе кућа), и реквизита (душеци за воду, сунцобрани, гумени базенчићи и слични инвентар који обично носимо на море), па и само море (овде означено неонским натписом на задњем зиду позорнице). Чак и велики брод који с времена на време уплови у луку овог градића неће бити налик оном из Фелинијевог филма Амаркорд - опредмећена маштарија мештана - но картонска скаламерија која симулира брод и једино је у стању да у машти јунака представе буди наду да негде другде постоји живот... Глумци пиротског театра успешно су се носили са свим тешким задацима, рекло би се чак - херојски, и када је у питању поштовање редитељског проседеа, али и по питању дисциплинованог уважавања захтева које је пред њих поставио сценски говор."

Уредница циклуса Тања Мијовић.