Музика у време Марије Терезије

Још од малена, Марија Терезија била је поклоница италијанске опере, али је њено музичко образовање било релативно конзервативно и нови трендови у развоју опере, поготову комичне, неретко су је остављали равнодушном. Када је у септембру 1773. године владарка посетила летњи дворац Николауса Естерхазијиа, присуствовала је извођењу опере Откривена превара Јозефа Хајдна, капелмајстора ове моћне породице. Ова Хајднова бурлета пер музика, премијерно изведена неколико месеци раније, једна је од десетак оперских остварења писаних специјално за позориште у летњој палати Естерхаза, а која су била махом комичног жанра у којем је принц Николаус Естерхази посебно уживао. Пуна утисака са извођења, царица Марија Терезија је, по повратку у Беч, изјавила да када жели да слуша добру оперу иде у Естерхазу, чиме је заправо упутила оштру критику на рачун бечких оперских трупа. Либрето за оперу Откривена превара преузет је, са мањим изменама, од писца Марка Колтелинија, и типичан је за италијанску комичну оперу тог времена

Међу водеће представнике бечке композиторске школе у овом периоду убрајао се Карл Дитерс Дитерсдорф, који је управо указом Марије Терезије из 1773. године постао аустријски племић, што му је омогућило да се представља као „Фон Дитерсдорф". Након младалачког и студентског периода проведеног у Бечу, Дитерсдорф је највећи део своје зреле каријере провео у резиденцијама аристократа у близини Великог Варадина, данашње Орадее и на Јаншком Врху, али је и даље учествовао у музичком животу престонице. Слављен као аутор симфонија, али и популарних немачких комичних опера које су радо слушане у Бечу, Дитерсдорф је угледном бечком Друштву музичара посветио више ораторијума који су премијерно изведени на добротворним концертима овог Друштва. У емисији представљамо његов ораотирјум Јов, заснованом на библијској причи о успешном и богојажљивом породичном човеку чију веру бог искушава одузимајући му иметак, срећу и породицу.

Аутор Срђан Атанасовски