Антологија српске музике
Милан Ристић: Прва симфонија
Рођен 31. августа 1908. године у Београду, Милан Ристић је студије музике започео у Паризу, наставио их у Музичкој школи у Београду у класама Милоја Милојевића и Јосипа Славенског, да би их коначно завршио у класи Алоиса Хабе на Државном конзерваторијуму у Прагу. Од 1945. године радио је као заменик главног уредника музичке редакције Радио Београда, а 1963. постаје музички саветник дирекције Радио-телевизије Београд. Године 1961. изабран је за дописног члана Српске академије наука и уметности, док је у периоду од 1960. до 1962. године био и председник Удружења композитора Србије.
Прва симфонија, опус 14, писана је у првим месецима окупације, од јуна до новембра 1941. године. Како истиче Властимир Перичић, време у којем је настало дело објашњава његов основни тонус. Наиме, она се одликује суморним, драматски напетим и згуснутим, масивним звуком, који је веома оштар, претежно атоналних хармонских структура. Употребом оваквих музичких средстава Ристић је показао своју приврженост музичкој авангарди тридесетих година двадесетог века, посебно експресионизму Арнолда Шенберга и четвртстепеном систему Алојза Хабе, свог прашког професора. Међутим, мрачну визију ратних недаћа он на самом крају дела разрешава употребом ведријих тонских структура које дочаравају веру у победу.
Емисију уређује Ирина Максимовић
Коментари