Стереорама - Велика дела
Јозеф Хајдн: Стабат Матер у ге-молу. Химну према познатој секвенци из 13. века „Стајаше Мати у болу”, Хајдн је компоновао 1767. године.
Стабат Матер Перголезија већ је у то време стекла популарност, мада је било критика да то дело (вероватно због своје мелодичности) нема озбиљност примерену садржају. Хајднова намера је била да, користећи Перголезијеву партитуру као модел, заодене химну у озбиљније музичко рухо. Неки сматрају да приликом остваривања тог задатка, Хајдн ипак није одолео лепоти наполитанске (и Перголезијеве) мелодике, па су му се „провукле" неке превише лепе теме. После првог извођења у Бечу, 25. марта 1768. (којим је дириговао аутор са чембала), Хајдн је био врло задовољан пријемом на који је његово дело наишло.
Стабат Матер Јозефа Хајдна подељена је у 12 нумера, а извођачки апарат чине четворо солиста: сопран, алт, тенор и бас, хор и гудачки оркестар уз две обое и оргуље (или чембало у континуу). На овом снимку су то оргуље. Пред нама је извођење у којем су солисти сопран Барбара Бони, мецосопран Елизабет фон Магнус, тенор Херберт Липерт и бас Аластер Мајлс. Учествују Хор Арнолд Шенберг и ансамбл Концентус музикус из Беча, а диригент је Николаус Харнонкур.
Уредник: Зоран Стојовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари