Уметност интерпретације
Емисију посвећујемо виолинисткињи Патрицији Копачинској и њеним извођењима дела Франца Шуберта (одломак из квартета „Смрт и девојка"), Роберта Шумана (Фантазија опус 131) и Сергеја Прокофјева (Виолински концерт број 2).
Ова уметница спада у ред најнеобичнијих активних солиста на позорницама класичне музике. Красе је изузетна разноврсност, неуклапање у солистичке обрасце, снажан порив за експериментом, храброст да се упусти у ризик, као и посвећеност извођењу савремене музике, коју поручује или се бави сопственим аранжманима.
Копачинскаја је рођена 1977. године у Кишињеву, у тадашњој совјетској републици Молдавији. Потиче из музичке породице, а родитељи су свирали у државном фолклорном оркестру Молдавије - њена мајка је виолинисткиња, а отац свирач на цимбалу. Почела је да свира виолину са шест година, а са дванаест је са породицом емигрирала у Беч. Тамо је уписала Универзитет за музику и извођачке уметности, где је студирала виолину и композицију. Потом је добила стипендију за Високу школу за музику у Берну, где је похађала класу Игора Озима. Њена потоња каријера испресецана је солистичким наступима са највећим светским оркестрима, особеним дискографским подухватима, готово увек за другу кућу, без сталног ангажмана са једним издавачем, и неговањем камерне музике. На том пољу основала је и гудачки квартет quartet-lab са којим такође редовно наступа. Током ове сезоне Патриција Копачинскаја ће извести неколико новопоручених дела попут Виолинског концерта холандског аутора Мишела ван дер Аа, као и необични пројекат за гудаче, фламенко плес и удараљке Маурисија Сотела. Ово само говори о распону њених интересовања и уметничких стремљења. Интересантну и плодоносну сарадњу Копачинскаја има и са Теодором Куренцисом, са којим је објавила своју особењачку визију Виолинског концерта Чајковског, али и са Гидоном Кремером са којим је снимила музику Гије Канчелија. Треба напоменути да је извођење савремене музике оно што посебно одговара њеном снажном музичарском темепраменту, те је њен диск са делима Бартока, Лигетија и Петера Етвеша награђен и наградом Грамофон 2013. године.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари