Музика на двору Марије Терезије

Марија Терезија рођена је пре три стотине година, 13. маја 1717. године, а на престо је ступила након смрти свог оца, цара Карла VI, као прва и једина женска владарка хабзбуршких поседа. Иако је већ на рођењу Марија Терезија била наследница круне, њен отац се никада није у потпуности посветио ћеркином образовању, очекујући да ће ипак добити и мушког наследника. Образовање Марије Терезије било је конзервативно и њиме су руководили језуити. Оно је укључивало часове цртања, сликања, плесања, као и музике, а посебно је забележено да је престолонаследница била пасионирана љубитељка италијанске опере. Учитељ свирања на чембалу Марије Терезије био је Георг Кристоф Вагензајл, дворски композитор који је био тек две године старији од ње. У емисији ћете најпре чути Вагензајлов Концерт за клавир и виолину у А дуру. Партитура Вагензајловог концерта сведочи о трансформацијама кроз које је пролазио овај жанр: док идиом првог става јасно припада галантном стилу, завршни менует и даље асоцира на стил барокних свита. Солистичке деонице одликују високи виртуозни захтеви, као и Вагензајлов препознатљив рукопис који је у случају деонице клавира, засићен триолама и синкопама.

У наставку емисије чућете симфонију Леополда Хофмана, једног од водећих бечких композитора у време позне владавине ове царице. Хофмана су савременици, укључујући Јохана Адолфа Хасеа и Дитерса Дитерсдорфа, веома ценили и хвалили, а међу признањима које је добио издвајају се медаља града Беча коју је 1773. године завредио приликом премијере свечане мисе, те сребрно перо које је добио на поклон од саме Марије Терезије као признање за његово умеће свирања на оргуљама. Зрело раздобље своје каријере Хофман је провео као капелмајстор Катедрале Светог Стефана, што је било једно од најпрестижнијих места за композитора у Бечу. У емисији ћете чути четвороставачну Симфонију у Це дуру Леополда Хофмана, која је настала крајем шесте деценије 18. века.