Музика 20. века

На почетку Првог светског рата Мијо је из здравствених разлога био спречан да уђе у активну војну службу, те је прихватио у посао у пропагандном одељењу франуског Министарства спољних послова. Када је Пол Клодел, песник и Мијоов познаник, постављен за амбасадора у Бразилу 1917. године, Мијо је кренуо са њим на место аташеа задуженог за пропаганду. Надреалистички балет Во на крову директно је инспирисан овим боравком. Наиме, Мијо је у Бразилу открио прашуму, другачије звуке и популарну музику ове земље чији је другачији ритам био ослобађајући за његово схватање музике. Композиција Во на крову опстала је на репероату до данас, јер представља успешан спој између елемената неевропског фолклора и европске композиторске ригорозности, истовремено показујући могућности за структуралне промене, које одлазе даље од пуког "музичког туризма".

Балет Стварање света настао је 1923. године. Ово остварење се сматра једном од најуспелијих фузија џеза и класичне музике, која је настала годину дана пре Гершвинове Рапсодије у плавом. Мијоова фасцинција џез музиком започела је 1920. године у Лондону када је чуо њујоршки Биг бенд Билија Арнолда. Композитора је посебно привлачио неправилан ритам џез музике. Мијо је сматрао да класични музичари могу да науче од џезера важност ритмичке компоненте, њену правилност и непоколебљивост пулсације без обзира на хармонске и мелодијске елементе који је окружују. У овом смислу, Мијоово стваралаштво треба разумети као део једне од најинтересантнијих музичких револуција 20. века, а то је отварање богатства ритмичких комбинација и могућности, што постаје карактеристика модерне музике све до данашњих дана.