Имагинарни пејзажи

Концептуални оквир за Рејдијенс серију јесте Матјуова дугогодишња фасцинација раном музиком са старих плоча од 78 обртаја. Она је по речима аутора везана за интерпретацију „старе музике” уз помоћ спектралног електронског звука. У том смислу Рејдијенс – у преводу исијавање, радијација – може се протумачити као сијање старих снимака у савременом, електронском руху.

Чућете две нумере са остварења За Франца Рајта – Рејдијенс V део, као и композиције са албума Њен тамни поглед се утопио у светлу објављеног у фебруару ове године за кућу Швебунг као последњи, десети део серије. Овај издање посвећено је сећању на америчку композиторку Мериен Амејкер, која је била позната по својим психоакустичким инструментима.

Иницијални материјал за ово остварењу Матју црпи из музике коју је написао за неми филм Вампир Теодора Драјера на позив Аудиторијума Лувра 2004. године. Тада је пијанисткиња Олга Политова одсвирала неколико различитих варијанти сегмената Ноктурна Кларе Шуман, као што су одабрани акордски пасажи у врло спором ритму и под педалом, арпеђата и друге пијанистичке поступке. Истовремено, ове снимке је повезао са краткоталасним радио сигналима уз помоћ којих је контролисао трајање дугачких модулаторних дронова проистеклих из снимака клавира. Како је извођење у Лувру отказано, Матју је овај материјал оставио по страни до 2015. године, када му се поново вратио, заједно са обновљеним интересовањем за Драјеровог Вампира. Крајњи резултат садржи низ звучних слика из филма, као и портрете три главне јунакиње: Маргарите, Леоне и Жизеле. Поред поменутих клавирских снимака, Матју је користио сингл плочу из двадесетих година са записом Озарене ноћи Арнолда Шенберга Холивудског гудачког квартета, као и гитарске импровизације Силвена Шовоа.

Уредница Ксенија Стевановић