Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Гогољев Ревизор свакако је један од оних комада који је увек актуелан, посебно у недемократским друштвима, где аутократска власт успоставља механизам функционисања са строгом хијерархијом која подразумева да над главом сваког чиновника, без обзира на позицију коју заузима у државном апарату, лебди претња контроле. Светислав Басара у Ревизору за југоисток темељи причу на основној драмској ситуацији преузетој из Гогољевог Ревизора: наилме, у варошицу стиже поверљива вест о доласку контроле, што код локалних главешина изазива панику, тим пре, што у дотичну српску варошицу не стиже неки од представника домаћих ревизорских институција – јер они већ знају како би с таквима изашли на крај, већ инспекцију спроводи Европска унија, у намери да провери докле смо одмакли у процесу европских интеграција.

Према речима Александра Милосављевића: „Од овако постављене основне драмске ситуације Басара ће, на себи својствен начин, дакле урнебесно духовито и немилосрдно сатирички оштро, развијати своју комедију о нашијенцима који ће за сваки проблем пронаћи адекватно решење… Марко Торлаковић режира шабачку представу управо у овом кључу, фокусирајући се на дуализам и двоструки карактер Басариних драматис персона. Он препушта гледаоцима да сами, кроз драмски текст, детектују обрисе реалности властитог живота, и при том одустаје од реалистичког проседеа па се усредсређује на наглашену стилизацију, тачније на карикатурализацију ликова. А актери су до те мере сигурни у себе и своје позиције у овом тамном вијалету да их, уз помоћ костимографкиње Драгице Лаушевић, затичемо разгаћене. Навикли да свет доживљавају на крајње интиман начин, у душу добро познајући једни друге, они немају ни потребу а ни идеју да би другачије могли бити одевени но у гаће, поткошуље, распојасани и раздрљени као да су управо, буновни, устали из кревета. Ипак, очи им нису крмељиве; на лицима су им, без обзира на пол, тешки слојеви дебеле позоришне шминке. И упрво ће шминка бити недвосмислени знак да они дубоко у себи осећају потребу да задовоље форму, да том истом свету, који иначе презиру и с којим су вазда били и биће „на ти“, прикажу своју најрепрезентативнију страну”.

Следећег уторка, 4. априла, емитоваћемо Милосављевићев осврт на комад Виљема Шекспира Краљ Лир, у режији Ивана Вуковића и продукцији Народног позоришта Ужице.

Уредница циклуса Тања Мијовић.