Мајстори барока
Слушаћете Сонате за виолину Игнација Албертинија.
Италијански композитор Игнацио Албертини рођен је око 1644. године у Милану. Први пут се помиње у писму принца-бискупа Оломуца композитору Јохану Шмелцеру из 1671. године, из којег се може закључити да је био веома цењен уметник. Албертини је убијен у Бечу, где је радио на двору Царице Елеоноре. Припадао је кругу одабраних солиста који су били везани за хабзбуршки двор, што можемо закључити из његовог блиског односа са Шмелцером, тада водећим композитором у Бечу. Планирао је да објави збирку виолинских соната коју је посветио Леополду Првом, но објављена је шест година након његове смрти, у Франкфурту.
Једина сачувана копија ове збирке налази се у Националној библиотеци Француске у Паризу и садржи 12 соната за виолину и басо континуо. Ове композиције поседују неке самосвојне карактеристике, а у погледу музичкој језика показују јасан спој италијанског стила и виолинског виртуозитета карактеристичног за немачки културни простор. Не садрже стандардну формалну организацију нити утврђен број ставова, премда су углавном први и последњи став адађа, док две сонате садрже одвојене ставове односно прелудијуме. Форма сваког става заснована је на варијационом принципу и то углавном почетне теме, а у неким сонатама су ставови тематски повезани.
Аутор емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари