Антологија српске музике
Дела Константина Бабића: „Три песме за високи глас и клавир”, писане на стихове Огдена Неша; „Прелудијум за велики оркестар” и композиција „Хајдук Вељку уздарје”, компонована по тексту Милована Витезовића
Рођен 1927. године у Београду, Константин Бабић је студије композиције похађао на Музичкој академији, где је 1955. године дипломирао у класи Миленка Живковића, а потом се усавршавао у Риму на Академији Санта Ћећилија. Још у току студентских дана радио је као музички сарадник Радио-телевизије Београд, а од 1956. године и као професор у музичкој школи Мокрањац. Године 1966. изабран је за доцента Музичке академије у Београду. Добитник је признања Младо покољење 1953. године, награде Југословенске радио-телевизије 1971. и 1972. године, почасне Плакете Скупштине града Београда, као и чествороструке награде Стеван Мокрањац.
Иако није написао много дела већих размера, Бабић је, по речима Властимира Перичића, постао познат по оригиналности свог музичког израза и искричавој духовитости мелодијске инвенције.
Емисију уређује Ирина Максимовић
Коментари