Уметност интерпретације

Никита Магалоф је 1976. године рекао за Клару Хаскил: „Никада чак ни међу мојим најпознатијим колегама, нисам срео ту невероватну и збуњућу лакоћу и пијанистичку слободу, којом се постиже спонтани, некалкулисани и природни ток музике. Оно што други постижу радом, истраживањем, размишљањем, долазило је Клари са небеса без икаквих проблема.”

Клара Хаскил је рођена 7. јануара 1895. године у Букурешту, у породици сефардских Јевреја. Њен таленат за музику је био евидентан од најранијег детњиства. Када је имала пет година, професор на академији у Букурешту је у кући њених родитеља одсвирао Моцартову сонату. Када је завршио Клара је, без икаквих музичких предзнања, успела да понови целу сонату. Као седмогодишњакињу, ујак ју је одвео код професора клавира Антона Дора у Беч који је за лист Ноје Фраје Прес у априлу 1902. године дао изјаву о девојчициним изузетним способностима додавши да никада до тада није срео „тако рану зрелост људског мозга која изгледа нестварно”. Наредне године Хаскил је почела да учи клавир код Рихарда Роберта, који је био професор, и Рудолфа Серкина и Џорџа Села. Он се посветио својој младој ученици, те је она са десет година одржала свој први реситал. Године 1905. уписала је Париски конзерваторијум, где је импресионирала тадашњег директора Габријела Фореа, а свој дар је усавршавала у класи Алфреда Кортоа. Ову школу је завршила са 15 година уз најбоље оцене, после чега су уследиле концертне турнеје по Франуцској, Швајцарској, Италији и Румунији.

Нажалост, њена концертна каријера је прекинута због озбиљних проблема са здрављем. Због рапидне сколиозе – провела је четири године у гипсу. Њена каријера је у ствари добила на узмаху тек у послератном периоду, тачније 1949. године после концерта у Холандији. У том периоду постаје слављена као најбоља интерпретаторка Моцарта своје генерације, о чему постоје бројна сведочанства у којима се описује, пре свега, изузетна магија њених јавних наступа. Клара Хаскил је преминула 7. децембра 1960. године од последица пада на степеницама железничке станице у Бриселу, граду у којем је живела. Оба снимка која ћете чути у емисији потичу управо из последње године њеног живота.