Стваралаштво композитора-гитариста с почетка 19. века

Основа новог израза и популарности композитора-гитариста у овом периоду била је трансформација барокног модела гитаре, који је подразумевао пет жица, у класични модел гитаре са шест жица. Ова промена одвијала се поступно, током последњих деценија 18. и првих деценија 19. века, а у њој су предњачиле Италија, Француска, а можда највише Шпанија, где је гитара са шест жица постала доминантна већ око 1790. године. Ово је, међутим, било праћено и низом других промена у облику гитаре: жице су се затезале индустријски произведеним металним завртњима, уведени су фиксирани прагови на врату гитаре који је постао ужи, висина моста је повећана, док је резонантна кутија попримила модерни облик, са равним дном и кружним отвором. Заједничко свим овим изменама било је удаљавање од облика лауте, којој је гитара била сроднија у барокном периоду. 

Италијански гитариста и композитор Филип Грањани рођен је 1768. године у Ливорну у породици чувених музичара и лаутиста, а пре него што је постао виртуоз на гитари, овладао је и техником свирања виолине. Грањани је почетком 19. века почео да објављује своје опусе камерне музике за гитару сарађујући са чувеном миланском издавачком кућом Рикорди. Неколико пута је боравио у Немачкој да би се преселио у Париз где је био активан до око 1812. године. Грањанијев идиом може се илустровати збирком три његове троставачне сонате за виолину и гитару, опус 8, које је штампао немачки издавач Гомбар 1808. године. У њима се Грањани представља као композитор који је спојио стил бечке школе и италијанске мелодиозности. Из његовог опуса издвојићемо и Секстет за флауту, кларинет, виолину, виолончело и две гитаре у А-дуру.

Међу италијанским гитаристима активним почетком 19. века проналазимо и Франческа Молина, рођеног у Торину 1775. године. Попут Грањанија, и Молино је путовао Европом као виртуоз на гитари, не би ли напослетку био привучен Паризом као центром музике и културе, те се 1820. настанио у француској престоници, где је живео до своје смрти 1847. године. Централно место у опусу Франческа Молине заузимају његови солистички концерти за гитару.

Срђан Атанасовски