Имагинарни пејзажи
Најновији албум „Окрутни оптимизам” Лоренса Инглиша који је 17. фебруара објављен за његову дискографску кућу Room40.
Ово остварење је, како то сам уметник каже, контемплација о томе како моћ обузима, појачава и на крају обликује два људска стања: опсесију и крхкост. Сам назив позајмљен је од наслова студије америчке теоретичарке Лорен Берлент, што је у складу са честим теоријским и литерарним инспирацијама које Инглиш спаја са својим музичким изразом. Композитор је посебно био заинтересован за анализу односа везаности коју спроводи Берлент, као и њен осврт на проблематику трауме. Наиме, нумере које ћете чути јесу интимна медитација о времену у којем се налазимо, у којем је политички предео измењен појавом идеологија за које се веровало да су побеђене. Како то Инглиш каже, док је радио на албуму десили су се догађаји који су оставили дубоки, афективни траг на њега. То су хуманитарна и мигрантска криза, у којој и његова Аустралија учествује оснивањем нехуманих прихватних кампова; потом појава покрета „Black Lives Matter” као одговора на растуће системско насиље над афроамеричким становништвом у Сједињеним Америчким Државама; употреба звучног оружја над цивилима, као и коришћење дронова како би се изводли напади на блискоисточним ратним жариштима. Сви ови догађаји говоре о осећају немоћи спрам структура моћи, те на нумерама које ћете чути за разлику од иначе дистанцираног израза Лоренса Инглиша, срећемо динамички снажне и често насилне набоје звука који запремају читав спектар ових електрониских композиција. Такође, овај албум је плод колаборативног рада са другим музичарима, а важан допринос дали су Матс Густафсон, Мери Рап и Тони Бак, као и Крис Ејбрамс и Вернер Дафелдекер. Такође, Инглиш је сарађивао и са једним бројем аустралијских уметника (попут Нормана Вестеберга) који живе у Бризбејну, као и он сам.
Остварење Окрутни оптимизам је једна врста звучног протеста против наше непосредне и чини се страшне будућности. У том смислу у нумерама нема превише утехе, иако лирска страна Инглишовог звучног имагинаријума нуди потребан предах, указујући и на оно добро што постоји у непосредној људској заједници насталој кроз заједничко слушање и дељење искуства.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари