Антологија српске музике

Рођена у Крагујевцу 1909. године, Љубица Марић је похађала музичку школу у Београду, као ученица Јосипа Славенског. У периоду од 1929. до 1932. године студирала је на Државном конзерваторијуму у Прагу у класи Јозефа Сука, као и на одсеку за четвртстепену музику код Алоиса Хабе. Упоредо је похађала и одсек за дириговање у класи Николаја Малка, а потом је специјализирала у Стразбуру 1933. године код Хермана Шерхена.

У периоду од 1938. до 1945. године радила је као професор у музичкој школи Станковић, а од 1957. до 1967. као ванредни професор теоретских предмета на Музичкој академији. Године 1963. изабрана је за дописног члана Српске академије наука и ументости.

Како Властимир Перићич указује, изузев пролазног интересовања за четвртстепену музику, као и краткотрајну фазу ослањања на музички фолклор, стилски профил Љубице Марић мало се мењао током времена. Наиме, ауторка је задржала страсно интересовање за истраживање новог звука и израза тражећи упориште у филозофији и откривању најдубљих, праисконских слојева у човеку.

У циклусу Музика октоиха Љубица Марић показује посебно интересовање према духовној клими средњовековног Балкана. У овом циклусу користила је напеве из Осмогласника, збирке напева српског народног црквеног појања. Византијски концерт из 1959. године, као друго дело из циклуса, компонован је по другом, трећем и четвртом гласу Осмогласника. Дело је премијерно извео Јурица Мураи уз пратњу Београдске филхармоније под управом Оскара Данона 4. јуна 1963. године.