Имагинарни пејзажи

Нумере са албума „Наследник” америчког електроничара и продуцента Фреда Вормслија, који наступа под именом Дедекинд Кат (Dedekind Cut). Ово остварење је објављено у новембру у виду касете и винила за кућу NON Worldwide. Ову продукцију води Чино Амоби и везана је пре свега за издања афричких уметника и афричке дијаспоре, тако да је идеја афро-америчког идентитета уграђена у издање које представљамо у емисији.

Ово је први албум за Вормслија под новим псеудонимом Дедекинд Кат и на њему – како то каже критичар часописа Пичфорк, он конструише „амбициозну форму амбијенталне музике, у којој се обраћа темама насиља и стрепње које су доминантне у данашњем друштву”. У нумерама, у широком асоцијативном пољу искачу необичне и ненадане референце на Филипа Гласа, Стива Рајха и Лори Андерсон, као и на утицај „њу ејџ” музике попут оне које прави грчко-амерички музичар Јани. Вормсли такође истиче, у интервју који је дао Ред Бул музичкој Академији, да је радећи на овом албуму проучавао концепт „музике намештаја” Ерика Сатија, односно проблем „музике у позадини” или „пратњи” свакодневице.

На албуму Наследник осећају се елементи свих музичких праваца кроз које је Вормсли прошао од трип хопа до синтисајзерских нумера, а композиције бубре од флуидних смена музичких матрица и идеја. Осећај који се ствара је онај ургентног, футуристичког простора у којем се савршени и хладни звук дигиталне електронике пресеца аналогним елементима и широким амбијенталним пројекцијама звука. У неку руку амбијентална музика у рукама Вормслија губи нешто од своје идеолошки неутралне форме, излазећи из својих уобичајених граница – западног, белог и образованог музичара – у простор амбициозног колажирања у складу са ауторовим искуством и пореклом. Овај фрагментарни и непредвиди, каткад и намерно „поружењени” ток у ствари огољава и истовремено ревитализује амбијентални канон, у правцу модерног сагледавања односа музике и идеологије која је окружује.

Уредник Ксенија Стевановић

Имагинарни пејзажи

Програмска шема

Коментари