Јохан Штамиц и манхајмска школа

Јохан Штамиц рођен је 19. јуна 1717. у чешком граду Хавличкув Брод, а језуитску гимназију је похађао у Јихлави, до своје седамнаесте године живота. Језуитске школе у Чешкој су у том периоду имале ванредно високе стандарде музичког образовања, те су изнедриле читаве генерације запажених европских музичара. Након што је једну годину провео на Универзитету у Прагу, Штамиц је вероватно покушао да изгради каријеру виртуоза на виолини, али се заправо о шест година његовог живота данас ништа поуздано не може утврдити. Прекретница у Штамицовој каријери било је његово намештење при двору манхајмског електора Карла Теодора, које је добио 1741. године. Штамиц ће на овом двору остати све до краја свог живота, играјући једну од кључних улога не само у музичком животу Манхајма, већ и у креирању једног новог симфонијског израза који ће постати препознатљив за композиторе манхајмске школе.

У првим годинама Штамицовог боравка у Манхајму међу његовим штићеницима био је Франц Игнац Бек, кога је седамнаест година старији Штамиц подучавао у компоновању и свирању на виолини. Средином педесетих година Бек је напустио Манхјам и неколико година провео као виолиниста-виртуоз у Италији, пре него што је плодно тло за своју каријеру нашао у Француској. Радећи у Марсеју и Бордоу, Бек је свој први симфонијски опус објавио у Паризу 1758. године, а на насловној страници се публици овог издања представио као „камерни виртуоз манхајмског електора”. Овај Беков поступак представља не само признање да се као композитор и даље служи изразом који је неговала манхајмска школа, већ показује и да је манхајмски стил компоновања симфонија био препознат као такав и високо вреднован у Француској.