Метрополитен опера у Њујорку – Сезона радијских преноса 2016/2017
Директан пренос из Метрополитен опере – Шарл Гуно: Ромео и Јулија
У суботу, 21. јануара, од 19 сати, настављамо директне преносе из њујоршког Метрополитена. На програму је опера „Ромео и Јулија" Шарла Гуноа, још једна музичка обрада чувене трагедије Вилијема Шекспира.
Насловне улоге тумаче Дијана Дамрау и Виторио Григоло, „са сензуалношћу доведеном до белог усијања и страственим лиризмом", како кажу критичари. Меркуција тумачи Елиот Мадор, а фра Лоренца Михаил Петренко. Диригује Ђанандреа Нозеда.
Премијера опере Ромео и Јулија, Шарла Гуноа, одиграла се 1867. године у париском Театру лирик. Као једна од најуспелијих музичко-сценских обрада чувене љубавне приче, Гуноова опера је одличан пример француског романтизма, тј. традиције која даје предност суптилности, сензуалности и грациозном вокалном извођењу у односу на било какве разметљиве ефекте. У либрету опере фокус се донекле помера са игре речима из оригиналног драмског текста на саме љубавнике. С друге стране, док је Шекспир у својој драми, у центар пажње ставио право на љубав, ван свих друштвених баријера, Гуно се концентрисао на моћ музике и људског гласа да би изразио љубав на један трансценденталнији начин. Био је под утицајем Рихарда Вагнера и прихватио његову идеју да је љубав не само романтична страст, већ и спиритуална чежња ка неизрецивом. Зато је у опери предвидео чак четири дуета за насловне јунаке, као и кратак завршни сусрет у гробници којег код Шекспира нема. То значи да сваки од пет чинова има љубавну сцену.
Дијана Дамрау и Виторио Григоло су харизматичан сценски пар, што су већ показали у прошлогодишњој продукцији Маснеове Манон.
Елиот Мадор је канадски баритон. Дебитовао је на сцени Мета 2012. године, а ове сезоне Меркуцио је његова једина улога.
Руски бас Михаил Петренко ове сезоне на сцени Мета учествује у још две опере - Салома и Севиљски берберин.У паузи преноса, поред најаве наредне опере, Дворжакове Русалке, биће речи и о неким другим музичким обрадама Шекспирове приче о трагичним љубавницима. Јер, дела ниједног другог драмског писца нису толико била обрађивана у различитим медијима и формама, а Ромео и Јулија је свакако Шекспирова најпознатија трагедија. Сиже драме је такорећи опште место, а занимљиво је да уместо традиционалне увертире Гуноова опера почиње вокално-инструменталним прологом у маниру Шекспирових комада, у којем се говори о двема завађеним веронским породицама Капулети и Монтеки. Редитељ Бартлет Шер сместио је радњу у XVIII век, за разлику од оригиналног XIV, дајући јој известан надреалистички тон, нарочито у првој сцени маскенбала у палати Капулетијевих. Шер и костимографкиња Кетрин Зубер били су инспирисани Фелинијевим филмом Казанова, а принцип филмске акције примењен је и у узбудљивој сцени уличне борбе.
Пренос реализују музичке уреднице Радио-Београда 2 Горица Пилиповић и Маја Чоловић-Васић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
.png "Игнац Холцбауер")
Коментари