Век хармонике

Овај фински уметник школовао се на Конзерваторијуму у Тампереу, а потом на Академији Сибелијус на одељењу за младе таленте. Већ са 12 година, свирао је дела Золотарјова и Семјонова, која се сматрају захтевним за тај узраст. Први реситал одржао је 1985. године са само 17 година и од тада активно наступа као солиста и камерни музичар широм Европе, Сједињених Америчких Држава, Кине и Јапана. Веиринен је први хармоникаш који је учествовао на „Фестивалу Пабло Касалс” у француском граду Праду, а 2007. је одржао први хармоникашки реситал у Златној дворани Бечког Музикферајна.

Мика Веиринен је поред хармонике студирао оргуље и клавир, а како је и љубитељ танга, желео је да осети оригинални звук овог плеса те је савладао свирање на бандонеону. Ипак, овај свестрани уметник истиче да је банденеон његов хоби, а да му је професија хармоника.

Веиринен активно сарађује са водећим светским композиторима, а инспирисао је многе финске ауторе да открију техничке и уметничке димензије хармонике. Премијерно је извео камерни коцерт Метаморфозе Пава Копријакоа на Фестивалу камерне музике у финском градићу Кухмо 2005. године, као поруџбину овог фестивала. Три године касније на Краљевској музичкој академији у Лондону, премијерно је извео последње дело чувеног руског композитора Анатолија Кусјакова Соната број 7 – Мистерија, коју му је аутор и посветио, а једно је од хармонски најскладнијих дела позног композиторског периода Анатолија Кусјакова.

Мика Веиринен је каријеру педагога започео у Клагенфурту, а од 1999. године ради на Академији Сибелијус Универзитета уметности у Хелсинкију. Са најбољим ученицима из Србије више пута је радио на семинарима у оквиру Летње школе хармонике у Крагујевцу. Такође, члан је жирија на најважнијим светским такмичењима за хармоникаше као што су Светски куп, Пекиншки фестивал хармонике, Интернационално такмичење за класичну хармонику Антони Гала-Рини и другим.

Уредница емисије Марија Вуковић