Мајстори барока

Овај немачки композитор и оргуљаш француског порекла рођен је 1653. године у покрајини Савоја у Француској. Као дечак одлази у Алзас, а потом и у Париз, где се образовао код Жан-Батиста Лилија и других истакнутих мајстора који су у то време боравили у престоници Француске. По повратку у Алзас, започео је студије музике на језуитском семеништу у Селести, а потом и у Молсхајму, где је једно време радио и као оргуљаш. Године 1678, постављен је на место оргуљаша и камерног музичара на двору кардинала Макса Гандолфа фон Којнберга у Салцбургу, који му је омогућио одлазак у Италију, где је боравио две године и упознао се са стваралаштвом Арканђела Корелија. Од средине последње деценије 17. века добио је позицију капелмајстора на двору бискупа у Пасауу, где је остао све до своје смрти, 1704. године.

Стваралачки опус Георга Муфата обухвата пре свега инструменталне композиције за различите саставе.

Сонате број 5 у Ге дуру и број 2 у ге молу из збирке Армонико Трибуто Георга Муфата, које ћемо представити у емисији, припадају раном периоду развоја кончерта гроса. Ова збирка обухвата пет соната које су дефинисане као камерне сонате за више инструмената, и немају прецизно дефинисану формалну шему. Број ставова варира између пет, шест или седам, и у њима је композитор комбиновао елементе сонате да кијеза и сонате да камера, као што је то био случај у концертима Арканђела Корелија. Стил плесних ставова, којима је Муфат додао и буре и балето, открива утицаје француских мајстора који се огледају у хармонској једноставности, лепршавим мелодијама и јасно артикулисаним фразама. У ставовима који нису плесног карактера, присутне су одлике стваралаштва Арканђела Корелија.

Оркестарске свита спадају у ред најбољих композиција немачких аутора која су настале под Лилијевим утицајем. Муфат је заправо, заједно са Јоханом Кусером, међу првим немачким ауторима који су француску увертиру додали немачкој оркестарској свити.