Стваралаштво Жозеа Маурицијуа Нунеса Гарсије

Гарсијино стваралаштво припада периоду када је Бразилом, као својим колонијалним поседом, управљао Португал. Међутим, услед Наполеонових освајања, двор португалске краљице Марије I и принца-регента Дом Жоаоа, избегао је крајем новембра 1807. године из Лисабона, само неколико дана пре француске инвазије, и преселио се у Рио де Жанеиро, где је остао наредних тринаест година. У тренутку доласка краљевског двора у Бразил, Гарсија је већ изградио репутацију водећег композитора ове земље, те га је принц-регент већ 1808. године поставио за капелмајстора краљевске капеле. Прве године рада у краљевској капели уједно представљају Гарсијин најплоднији период, што можемо илустровати податком да је само током 1809. године написао чак тридесет и девет духовних дела. Гарсија је такође постао и омиљени музичар у аристократским салонима, где је посебно цењена његова вештина импровизовања на клавиру.

Егзил португалског двора у Бразилу учврстио је музичке везе између метрополе и јужноамеричке колоније. Већину репертоара краљевске капеле, којом је од 1808. у Рио де Жанеиру руководио Гарсија, и даље су чинила дела његових португалских савременика. Посебно се истицао опус седам година старијег Антониа Леала Мореире, који је већину својих духовних дела компоновао управо за ансамбл краљевске капеле, а који је поред тога био и истакнути оперски аутор. Извођења појединих композиција Антониа Леала Мореире, попут Те Деума из 1778. године, била су забележена у Бразилу и пре доласка португалског двора.