Музеј звука – Мисни циклуси Јоханеса Окегема

Овај велики мајстор контрапункта и вероватно најзначајнији аутор између Гијома Дифаја и Жоскена де Преа, уживао је велики углед још током живота, иако за собом није оставио обиман композиторски опус. За многа дела која су му била приписивана, касније је утврђено да су их написали други аутори, те се са сигурношћу може потврдити да је компоновао четрнаест миса, један Кредо, пет мотета, 21 шансону и једну мотетску шансону.

Међу његовим мисама, издваја се она компонована за Службу за мртве, односно Реквијем, као најстарији сачувани пример полифоне обраде реквијемске мисе, иако се данас претпоставља да је пре њега Дифај такође написао једну овакву композицију, која је данас нажалост изгубљена.

Не може се са сигурношћу рећи када је Окегемов Реквијем написан, али се препотставља да је настао или за погреб Шарла VII 1461. или Луја XI 1483. године.

Необичан је по томе што је композитор користио технику парафразе оригиналног грегоријанског напева – поступак који се не среће често у његовим другим делима, али и по томе што се ставови стилски веома разликују. Поред тога, миси недостају ставови Санктус, Комунион и Агнус Деи, те поједини научници сматрају дело непотпуним. Са друге стране, чињеница да је Окегемов Реквијем сачуван у Кодексу из Киђија, манускрипту који је замишљен као компилација свих дела овог аутора, указује да је постојећи запис доживљаван као заокружена целина, а да су беле странице Кодекса, које се налазе на месту потенцијалног става Комунион, остављене јер преписивачу у том тренутку нису биле доступне деонице овог става. Дело се тако завршава Оферторијумом, који је и контрапунктски најкомплекснији став мисе.

Окегем се донекле издвајао од својих савременика по томе што је неке од својих најавангарднијих и најсмелијих поступака применио управо у мисама, а не у другим, мањим формама. Тако је Миса Prolationum, коју ћете слушати до краја емисије, заснована на строгој примени канона, али упркос ограничавајућим техничким захтевима, представља мелодијски изразито пријемчиво дело. Штавише, у овом мисном циклусу, различити хорски гласови певају канон у два различита темпа, тако да је у питању заправо двоструки канон. Интерпретација ансамбла Музика фикта упркос овој фантастично комплексној структури, пружа Окегемовој музици покретљив, али експресиван израз, који задржава јасноћу текстура и блиставе високе гласове, којима контрастирају заокружени, топли доњи регистри.