Савремена српска музика

Трајковић је рођен 17. јуна 1947. године у Београду, а студије је завршио у класи Василија Мокрањца на Музичкој академији у Београду, где је и дипломирао 1971, а магистрирао 1977. године. Потом се усавршавао се код Андреа Лапорта и Витолда Лутославског у Културном центру Музичке омладине у Грожњану, као и на Високом националном конзерваторијуму у Паризу код Оливјеа Месијана. По повратку из Париза, Трајковић се запослио на Катедри за теоријске предмете, а потом и на Катедри за композицију и оркестрацију на Факултету музичке уметности у Београду. Године 2001, постао је дописни члан Српске академије наука, а редовни члан осам година касније.

Његово стилско усмерење одређено је још младалачким композицијама у којима се доследно преплићу дебисијевски импресионизам, Месијанови композиционо-поетички поступци и систем модуса уз примесе рока и џеза. У својим композицијама Трајковић је афирмисао и постмодернистички уметнички проседе. У делу Арион, нова музика за гитару и гудаче из 1979. године, иначе његовој најчешће извођеној композицији, прокламовао је поступак понављања једноставног, редуцираног материјала, у једном од раних примера минимализма у српској музици. У опусу Трајковића посебно се издвајају његова клавирска дела, Четири ноктурна (1972) и Звона оп. 5, За почетнике, две етиде за клавир оп. 9, као и композиције: Темпора ретента, студија за симфонијски оркестар, Дан, четири химне за оркестар, Дуо за клавир и оркестар, Клавирски концерт, Концерт за обоу, Пет лаких комада за харфу соло оп. 22, Арија и игра за алт-саксофон ин Ес и клавир, оп. 15, Десет прелудијума за гитару оп. 10, Пет песама Стефана Малармеа за глас и оркестар.

Трајковићева дела континуирано су извођена на концертним подијумима и на радију, у Србији и иностранству, а бројна дела су штампана код наших и иностраних издавача. Био је добитник бројних награда међу којима и Стеван Христић за студију за симфонијски оркестар Темпора ретента 1971, Мокрањчеве наградеза Клавирски концерт 1995. и Априлске награде града Београда 2006. за Пет песама Стефана Малармеа за глас и оркестар опус 29.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић