Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Крајем деведесетих, у времену када су под утицајем политичких и култиуролошких околности редефинисане концепције многих домаћих фестивала, ужичко Народно позориште се определило за решење којим ће избећи преклапање са другим позоришним смотрама у земљи (пре свега са БИТЕФ-ом и Стеријиним позорјем), а ипак понудити публици квалитетне представе; „Ужичани су желели и да се изборе са проблемом наметнутим непрестаним променама имена државе па су решили да се (тврдоглаво) поиграју појмом Југославија. Тако је, у време када су се сви дистанцирали од Југославије, настао Југословенски позоришни фестивал, а овом називу је доцније додат и поднаслов Фестивал без превода, који је јасно указивао на намеру да у Ужице буду позиване представе из бивших југословенских република”, подсећа нас Александар Милосављевић.

Избор за 21. издање Фестивала без превода сачинили су позоришни критичар Бојан Муњин и директор ужичког Народног позоришта Зоран Стаматовић, а као мото Фестивала послужила је чувена реплика из Шекспировог Хамлета „Ово је време искочило из зглоба”. Сходно томе, изведене су: драматизација Андрићевог романа На Дрини ћуприја у режији Кокана Младеновића и продукцији Српског народног позоришта, која наново актуелизује феномен кругова зла који се генеришу увек изнова, готово у савршено правилним временским размацима; комад Пијани Ивана Вирипајева, који је у Атељеу 212 режирао Борис Лијешевић постављајући питање да ли се с оваквим светом можемо суочити једино у пијаном стању и да ли се данас само пијанци могу отворено и искрено бавити такозваним коначним питањима; Шекспиров Хамлет Југословенског драмског позоришта којим нас редитељ Александар Поповски и аутор адаптације Горан Стефановски упознају са посве необичним данским краљевићем, циником који више нема дилеме везане за време које је искочило из зглоба те свој вазда губитнички пут пролази смело се поигравајући позориштем; две представе београдског Народног позоришта – Марија Стјуарт, у режији Милоша Лолића, и Фридрих Шилер у поставци Милана Нешковића, које зарањају у историју да би осветлиле садашњост; као и драма Шћери моја Маје Тодоровић у режији Ане Вукотић Црногорског народног позоришта у Подгорици, представа која несумњиво померила стандарде у црногорском татарском животу.

Следећег уторка, 17. јануара, емитоваћемо Милосављевићев осврт на представу Гоголанд, према мотивима књижевног дела Јаноша Херцега, а у режији Андраш Урбан, коју изводе глумци Народног позоришта Сомбор.

Уредница циклуса Тања Мијовић.