Волфганг Амадеус Моцарт: Титово милосрђе

Насловну улогу тумачи тенор Џереми Овенден као римски цар Тит Веспазијан. Карина Говен је Вителија, док Моника Бачели наступа у улози Секста. Софи Хармсен изводи лик Анија, док ћете као Сервилију чути сопрана Силвију Шварц. Бас Ђулио Локонсоло изводи лик преторијанског префекта Публија. Хором и оркестром Театра Реал из Мадрида диригује Кристоф Русе.

У првом чину Вителија жели да се освети цару Титу Веспазијану јер јој је свргнуо оца. Она тражи помоћ Секста, који је у њу заљубљен иако је императоров пријатељ. Сама Вителија је фасцинирана Титом упркос томе што га мрзи и није јој право што је занемарује. Тит одлучује да се ожени Секстовом сестром Сервилијом, која је већ верена за Анија. Ипак, Сервилија му објашњава да воли другога, те се Тит повлачи и захваљује јој на искрености. На Вителијин наговор, Секст креће да се освети. Но, тада млада жена добија поруку од гласника да ју је император замолио да му буде жена. Вителија се налази у дилеми, јер не зна како може да заустави Секста. И атентатора мучи савест, али ипак са својим присталицама пали Капитол. Тада објављује окупљенима да је Тит убијен, те се први чин завршава тужбалицом над злосрећном судбином римског цара.

На почетку другог, завршног чина ове опере, сазнајемо да је император Тит Веспазијан још увек жив. Секст је убио његовог двојника, што му Аније потврђује, молећи да га се преда пре него што га ухапсе. Публио оптужује Секста да је био вођа уроте и у ланцима га одводе пред Сенат. Појављује се Тит, нестрпљив да сазна какву су судбину његовом бившем пријатељу одредили сенатори. Секст је осуђен на смрт, међутим Тит не жели да потпише казну док не сазна пуну истину о завери. Секст, пак, не жели да се брани јер се плаши да ће тако оптужити Вителију. Тит и даље одбија да одобри казну, верујући у своје врховно начело – милосрђе. У међувремену, Вителија коју гризе савест, охрабрена Сервилијиним молбама одлучује да се појави пред Сенатом и објасни своју улогу. На тај начин ће спасити Секста, макар се тиме одрекла царског трона. Иако је Тит затечен овим чином, он ипак одлучује да пружи опрост завереницима. На крају опере, хор и сви протагонисти моле богове да Титу дају дуг и славан живот.

Уредница Ксенија Стевановић