Разум и осећајност

Ова уметница шпанског порекла, рођена је у Бечу, где је њен отац радио у служби папског нунција. Захваљујући пријатељству са Пјетром Трапасијем, који ће развити богату уметничку каријеру под именом Метастазио, а који је скоро педесет година живео у домаћинству Мартинезових, млада Маријана је имала непосредан додир са једним од највећих оперских либретиста свих времена. Интересантно је да је у истој згради, на спрату испод породице Мартинез живео Никола Порпора, а изнад, у скромном поткровљу, млади Јозеф Хајдн, те су обојица, у неком тренутку, подучавали ову уметницу – Хајдн свирању на клавиру, а Порпора соло певању. Захваљујући исказаном таленту, Маријану Мартинез је ускоро компоновању почео да подучава Јохан Адолф Хасе, а потом и дворски композитор Ђузепе Бони.

Име Маријане Мартинез је постало познато и у другим крајевима Европе када је 1773. године као прва жена постала члан Академије филхармонике у Болоњи. О њеном високом угледу сведочи и то што је често наступала пред царицом Маријом Терезијом, иако никада није званично могла да добије плаћену позицију ни на једном двору, јер није било прихватљиво да жена таквог друштвеног положаја тражи запослење.

Као ауторка која је стварала у Бечу у раном класичном периоду, Маријана Мартинез је прихватила италијански стил, пре свега онај који су неговали Хасе, Јомели и Галупи, веома успешно користећи иматациони и фугирани слог, као и третман гласа који показује предилексију ка колоратурама, великим скоковима и украсима.

Ова ауторка је написала већи број композиција за глас, световних кантата и два ораторијума на текстове које је написао њен ментор Метастазио. Међу сачуваним делима налазе се и четири мисе, шест мотета као и литаније за хор, док су са друге стране до данас пронађене само три од тридесет једне сонате за чембало и један од осам концерата за овај инструмент.