Антологија српске музике
Остварења Даворина Јенка
Током друге половине деветнаестог века велике заслуге за развој и напредак српске уметничке музике припадају бројним композиторима, музичарима и педагозима који нису били српског порекла. Значајно место међу њима припада Даворину Јенку, словеначком композитору, који се својом целокупном делатношћу укључио у српску музичку културу.
Рођен 1835. године у околини Крања, Даворин Јенко је похађао часове музике у Љубљани и Трсту, а затим је започео студије права у Бечу. У периоду од 1859. до 1862. године био је хоровођа Словеначког певачког друштва у Бечу. Године 1863. долази у Панчево на чело Српског црквеног певачког друштва, а 1865. године прелази у Београд где ради као диригент Београдског певачког друштва до 1877. године. Као капелник Народног позоришта у Београду радио је од 1871. до 1902. године. Из богате биографије овог уметника издвајамо да је 1865. године изабран за члана Српског ученог друштва, а 1887. и за члана Српске краљевске академије.
Како истиче Властимир Перичић, у раном опусу Даворина Јенка огледају се утицаји немачких романтичарских композитора. Током времена проведеног у Србији, Јенко у својим делима примењује и елементе српске народне музике, чиме доприноси развоју српског националног стила у оркестарској и сценској музици. Перичић наглашава да се дела овог аутора одликују једноставним и пластичним мелодијама, солидном композиционом техником, као и смислом за оркестарски звук и прегледну форму.
Емисију уређује Ирина Максимовић
Коментари