Имагинарни пејзажи
Албум „Сибирске рушевине” руског електроакустичара и експериментатора Никите Бондарева који је објавила у јуну месецу дискографска кућа Klammklang.
Овај саунд уметник долази из малог сибирског града Бердска, који се налази у близини Новосибирска. Публици је познатији по псеудониму Спек, под којим је објављивао албуме за издавача Eilean rec. Албум Сибирске рушевине је други део такозване Сибириске трилогије коју је Бондарев започео остварењем Сибирски усмаљеник. Пред нама је 38-минутна композиција састављена из два дела, у којој се смењују клавирске импровизације, светли пратећи дрон, ситни звуци, гитарске деонице, са теренским снимцима птичјег поја. Притом Бондарев не обрађује снимке природе – односно птичјег пева, већ их пушта као реални документ у трајању од неколико минута унутар рапсодичне форме својих електроакустичких контемплација. Овај албум нуди пре свега студију слушања, која се не ослања на узоре, у својој отвореној лиричности и поетичности. То је музика усамљености, изолованости и великих простора енигматичног Сибира у којој су присутни екстреми природе, али и људског преживљавања. Можда је једини путоказ за разумевање овог албума цитат из књиге мемоара Колико вреди човек Евфросиније Керсновскаје, која је дванаест година провела у Норилагу, радном сибирском гулагу у близини Норилска, оставивши за собом серију изузетних цртежа о животу у овим условима. Овај цитат гласи: „Ако бисте сакупили све сузе које су проливене у Сибиру, можда би вам постало јасно зашто тамо има толико мочвара и тресетишта – непрегледних попут патње невиних људи.”
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари