Уметност свирања чембала

Купренов трактат Уметност свирања чембала у формалном смислу поседује три целине. Први и најопсежнији део представља збирку рефлексија у којима аутор износи своје ставове у погледу одређених проблема свирања на чембалу. У средишњем делу, Купрен се осврће на недоумице које су код савременика изазивали његови комади, детаљно појашњавајући поједина места, понајвише на плану прстореда. Коначно, на крају свог трактата Купрен је приложио осам слободних прелида, неретко праћених додатним објашњењима. У време објављивања првог издања овог трактата, из штампе је изашла тек Купренова Прва свеска комада за чембало, те је у теоријском спису обрадио само шест композиција из ове збирке. Купренова Друга свеска комада за чембало објављена је 1717. године, када и друго издање трактата, те је у њему аутор приложио додатна упутства за извођење још осам нових композиција. Иако се Курпенове интервенције наизглед своде само на питања прстореда, из њих је могуће научити много о артикулацији и правилном вођењу гласова. Посебно су занимљива места на којима аутор захтева наизглед неуобичајна решења како би остварио жељени музички ефекат.

У последњим деценијма популарности чембала у париским салонима, комади посвећени одређеној особи, било истакнутом музичару, пријатељу, или мецени, били су све омиљенији, потискујући не само композиције у облику барокних игара, већ и типично француске карактерне минијатуре. Највећи композитор из последње генерације француских чембалиста, рођених двадесетих година XVIII века, био је Клод Балбастр, родом из Дижона. Балбастрова Прва свеска комада за чембало, објављена 1759. године, садржи седамнаест комада од којих су први и девети у облику француске увертире, чиме је збирка подељена на две целине. Међутим, док су првих осам комада у тоналитетима Це дура и це мола, те тако обликују својеврсну свиту, преосталих девет комада не поседују тонално јединство. Сви комади су осмишљени као портрети француских племића и особа блиских композитору; међу њима је и генерал Да Каз, Балбастров мецена, париски банкар Де Монмартел, скулптор Клод Луј Сизан, као и чувена чембалисткиња Мари-Ан Франсоаз Ноај, маркиза де Ламарк.