Петар Чајковски: Јоланта

Једночина опера Јоланта Петра Чајковског протеклих година доживљава праву ренесансу на светској оперској сцени, а слушаоци Радио Београда могли су да је чују и у диркетном преносу из Метрополитен опере, као и на снимку из Екс ан Прованса. Године 1892, непосредно пред премијеру ове опере Чајковски је дао интервју листу Петебурскаја Жизњ у којем је рекао: „Пре осам година прочитао сам драму данског писца Хајнриха Херца Ћерка краља Ренеа. Овај заплет ме је у потпуности очарао својом поетичношћу, оригиналношћу и лиризмом тако да сам обећао себи да ћу једног дана написати музику по овом предлошку”. Испуњење ове идеје дошло је у форми поруџбине Царског театра, чији је директор Иван Всеволожски понудио Чајковском да напише оперу која би се изводила исте вечери када и балет Крцко Орашчић.

Либрето за оперу Јоланта написао је композиторов брат Модест Чајковски. Сам Чајковски је био врло задовољан предлошком и у једном од писама записао је: „Што сам дубље у процесу компоновања опере, то се више дивим либрету. Изузетно је добро урађен, а неке од песама су изразито лепе... Ох, написаћу оперу због које ће сви плакати”. Чајковски је партитуру завршио за неколико месеци, а премијером у Театру Мариински 6. децембра 1892. године дириговао је Едуард Направник. Публика је топло дочекала дело, док су тадашњи критичари сматрали Јоланту најслабијом од опера Чајковског. Ипак, композитор је задржао мир, записавши „знам да ћу на крају добити признање које заслужујем”. Ове речи су се обистиниле више од века касније, од када ова опере постаје све интересантнија међународној публици и певачима, пре свега захваљујући изузетном залагању Ане Нетребко.