Мајстори барока

Композитор и виолиниста Антонио Бертали рођен је 1605. године у Верони. Његов музички таленат открио је капелмајстор у тамошњој катедрали, Стефано Бернарди, који га је потом и подучавао музици. Захваљући везама које Бернарди одржавао са Хабзбуршким двором, Берталијева каријера се веома брзо развијала. Неколико година радио је као виолиниста на Академији Филхармоника у Верони, да би 1624. започео каријеру на царском двору у Бечу, где ће остати до краја свог живота, 1669. године.

Током боравка у Бечу, Бертали је служио царевима који су били познати као велики љубитељи музике: Фердинанду Другом, Фердинанду Трећем и Леополду Првом. Написао је велики број опера, ораторијума и духовних композиција, но ова дела никада нису објављена, будући да су владари сматрали да је музика које ја настала на двору и за двор у њиховом власништву. Тек након Берталијеве смрти, објављено је неколико његових инструменталних композиција, које ћемо представити у вечерашњој емисији, а које су му заправо донеле највећу славу. Ове композиције написане су за различите инструменталне ансамбле, а карактерише их присуство различитих стилова и форми који су били популарни у то време – од изузетно виртуозних соната до дела која најављују трио сонате.

У емисији која је на програму 18. децембра, слушаћете како чланови Барокног оркестра из Фрајбурга изводе Берталијеве Сонате а чинкве у Еф дуру и де молу; Сонату а дуе у де молу; Сонату а ото у Це дуру и Сонату а сеи у е молу, Чакону у Це дуру за виолину и басо континуо, и Сонателе број 1, број 2 и број 3 за две виолине, три виоле и басо континуо.

Аутор емисије Јелена Дамјановић