Антологија српске музике
Дела Енрика Јосифа
Рођен 1924. године у Београду, Енрико Јосиф је студије композиције завршио на Музичкој академији у класи Миленка Живковића. Након рада у музичким школама "Војислав Вучковић" и "Станковић", у периоду од 1952. до 1957. године, Јосиф је постао асистент, а потом и доцент на Катедри за композицију Музичке академије. На челу Удружења композитора Србије био је 1967. и 1968. године.
Како указује Властимир Перичић, у делима овог аутора запажа се склоност ка две доминантне стилске сфере: ка савременом изразу који није везан за авангардна експериментисања, као и према звучном свету барока и ранијих епоха.
На почетку емисије слушаћете кантату Рустикон за мушки хор и оркестар, из 1959. године. У овој свити од три песме, Јосиф се не користи постојећим народним напевима, већ пише сопствену музику. Перичић наглашава да мелодијске карактеристике ове композиције и асиметрична ритмика јасно указују на фолклорну инспирацију.
Након тога слушаћете Сонату антику, за симфонијски оркестар и облигатни клавир, из 1956. године. У овом делу посебно је изражена композиторова наколоност бароку. Kако напомиње Перичић, формалне стране и тонски језик указују на утицај музике Баховог доба.
Емисију уређује Ирина Максимовић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари