Купрен је своју Другу свеску комада за чембало објавио 1717. године, односно четири године након првог тома, а само неколико месеци након првог издања трактата Уметност свирања чембала. Како је исте године уследило и друго издање трактата, у њему је Купрен приложио и упутства за извођење појединих комада из ове свеске који су код савременика изазивали недоумице у вези са интерпретацијом. Шеста свита састављена је од осам комада, а отвара је композиција Жетеоци. Посебну пажњу изазива рондо на месту петог комада, под насловом Тајанствене барикаде, који је парадигматичан пример такозваног „стила бризе”. Овај стил, чији би се назив могао превести као „разломљен израз”, богат је апођатурама и другим ефектима у фактури којима су француски чембалисти подражавали идиом свирања на лаути. Наслов овог комада и сам је обавијен велом мистерије, те су присутна бројна тумачења, од историјских, који реферирају на жаргон и свакодневицу аристократског миљеа, преко оних који у наслову виде референцу на одређене хармонске поступке, све до метафизичких тумачења која у комаду виде својеврсну слику низа дуалистичких опозиција. Реч је, такође, о једном од најпопуларнијих Купренових комада уопште, који је нарочито у последње четири деценије био предмет бројних обрада у сфери уметничке, али и популарне музике.

Током тридесетих и четрдесетих година 18. века Жозеф-Никола-Панкрас Роје, као директор музике у париској опери и надзорник музичког образовања престолонаследника, заузимао је један од најутицајнијих положаја у музичком животу француске престонице. Овај француски аутор рођен у Торину 1705. године, а своју славу стекао је првенствено као композитор опера. Прва свеску комада за чембало, коју је објавио 1746. године, садржи 14 композиција, од којих највећи број чине карактерни комади, док поједини представљају транскрипције његове сценске музике. У емисији ћете чути избор од осам комада из ове збирке, укључујући и завршни, Скитски марш у извођењу Кристофа Русеа.