Уметност интерпретације

Стивен Хаф је данас један од најактивнијих клавирских уметника, иза кога стоје импресивна дискографија и бројне награде. Рођен је у Ливерпулу пре 54 године, а његова интернационална каријера започела је када је освојио такмичење Наумберг у Њујорку. Од тада је овај пијаниста стално присутан на концертним подијумима, на најзначајинијим фестивалима и у музичкој штампи. Између осталог Хаф је први музичар који је добио „Мекартурову награду”, која се најчешће додељује научницима и писцима који су својим радом задужили човечанство. То је пре свега јер Хаф није само музичар. Он је истовремено успешан као песник, објавио је и књиге прозе, бави се сликарством, компонује и професор је клавира на Краљевској музичкој академији у Лондону и на њујоршком Џулијарду. У неку руку, оваква ерудитска позиција је релативно ретка у музичкој пракси данашњице и говори о изузетном радном и стваралачком елану овог уметника.

Многи велики пијанисти имају снажни лични стил, али извођачки печат Стивена Хафа је много теже дефинисати, иако спада међу најуспешније и најцењеније клавирске уметнике данашњице. Њега пре свега карактерише изузетна ширина репертоара, изузетна техничка припремљеност, те непретенциозно, а ипак ауторитативно сагледавање целине композиција које изводи.

Хаф се не стиди да изводи и мање позната, па и мање вредна дела познатих композитора, да публици открива многе заборављене странице пијанистичке музике и да се са истом посвећеношћу предаје и свирању познатих, захтевних и обавезујућих канонских дела. У питању је уметник који своју радозналост и отвореност може да подржи техничким и уметничким дометима највишег нивоа. У том смислу, Хаф је најубедљивији када свира репертоар који је у својој суштини лирски, певан и рафиниран, а то су странице клавирских соната, минијатура и романтичарске камерне музике.

Уредница Ксенија Стевановић