Оперска сезона Еурорадија 2015/2016

Ђузепe Верди: Трубадур

Слушаћете снимак опере "Трубадур" Ђузепа Вердија, забележен 11. јула ове године на представи одржаној у Краљевској опери Ковент гарден у Лондону. Главне улоге тумаче Франческо Мели као Манрико, Лиана Харутунијан као Леонора, Жељко Лучић као Гроф Луна, Екатерина Семенчук као Ацучена, Маурицио Мураро као Ферандо и Џенифер Дејвис као Инез. Дириговао је Ђанандреа Нозеда.

Убрзо пошто је 1850. године Верди открио комад Трубадур Антонија Гарсије Гутијереза, са темом која му је деловала погодном за оперски сиже, замолио је либретисту Салватореа Камарана да му приреди „смелу и модерну” верзију комада. Верди је ову причу описао као „величанствену, фантастичну и пуну снажних ситуација”, а у писму из априла 1851. године покушао је да либретисти објасни своју визију дела следећим речима: „Када у опери не би било ни каватина, ни дуета, трија, хорова, финала и тако даље, и када би цело дело било посматрано као, рецимо, једна јединствена нумера, сматрао бих то исправнијим и тачнијим. Из тог разлога, било би добро ако би могао да избегнеш почетни хор (све опере почињу са хором!) и да одмах уђеш са трубадуровом песмом и да прва два чина спојиш у један”. Међутим, Камарано није послушао композитора и уместо тога, предао му је сценарио са конвенционалном поделом на појединачне нумере, који је чак представљао корак уназад у односу на Риголета, у којем је Верди започео да трансформише традиционални оперски модел. Упркос иницијалном разочарању, Верди је ипак препознао потенцијал Камарановог нацрта и наставио сарадњу са либретистом, који ипак није довршио цео предложак пошто је умро 1852. године. То је омогућило Вердију да заједно са младим либретистом Леонеом Емануелеом Бардареом направи одређене важне исправке, укључујући и давање већег значаја Леонори. Трубадур је формално једна од Вердијевих најинтересантнијих опера, јер остварује ток на привидно парадоксални начин – сменом затворених нумера. У овом сталном премештању перспективе, Вердијева музика, с једне стране, служи као неутрални посматрач различитих ситуација описаних у опери, док са друге пружа увид у унутрашњи живот ликова, истражујући детаљно њихове емоције. Упркос бројним негативним реакцијама, опера је доживела тријумф на премијери у Театру Аполо у Риму 19. јануара 1853. године и уз друга два дела из „латинске трилогије” – Риголета и Травијате – заузима истакнуто место у композиторовом опусу.