Трибине

Побољшања у биомедицини и слобода – говори Мимa Фазлагић

У емисији ТРИБИНЕ можете слушати излагање Миме Фазлагић „Напредак пренаталне и преимплатационе дијагностике и слобода избора. Свет дизајнираних беба или свет без ретких болести”. Снимак је забележен на научном скупу „Побољшања у биомедицини и слобода”, који је одржан 26. септембра у Институту за друштвенe науке у Београду.

Центар за биоетичке студије из Београда и Филозофски факултет Свеучилишта у Ријеци организовали су једнодневни научни скуп о биоетичким проблемима покренутим убрзаним развојем технологије, пре свега у биомедицини, генетици и неуронауци. Разматрани су могући утицаји когнитивног и моралног биопобољшања на лични идентитет појединца и његову слободу воље, право власништва и приступа генетичким подацима, границе и оправданост експериментисања како са живим организмима тако и са ћелијама и генима и тако даље. На скупу су говорили Војин Ракић, Елвио Бакарини, Александар Дамјановић, Филип Чеч, Мима Фазлагић, Јелена Дачковић, Лука Малатести, Марко Јурјако и Небојша Зелић.

Мима Фазлагић почиње своје излагање подсећањем да је прва беба из вантелесне оплодње рођена 1978. године и да је то било пропраћено бројним биоетичким расправама, попут: да ли ће се та деца разликовати од оне која су рођена природним путем, да ли ће то променити ток еволуције и тако даље. Прва преимплатациона дијагностика из јајне ћелије урађена је 1990. године, 2003. је било могуће дијгностиковати око 100 генетичких обољења, а данас, захваљујући секвенционирању генома, на почетку смо ере читања целог записа живота из само једне ћелије. Спознаја да је то могуће, ставља нас пред озбиљне изазове у погледу слободе одлучивања, на пример: да ли се сме дозволити избор пола или детета са одређеним особинама, да ли треба спречити рођење детета са генетичким обољењем (посебно ако ће се болест појавити у каснијој животној доби), да ли изабрати генетички сродан плод чије би матичне ћелије могле послужити за лечење старијег детета и томе слично. „Можда је исправно поћи од најмање компликованих дилема и поставити добар основ за надоградњу, јер сви морамо бити свесни да је немогуће спречити развој науке и да наука иде много брже од наше способности прилагођавања новим изазовима пред које нас ставља”, закључује Мима Фазлагић.

Следећег уторка, 22. новембра, емитоваћемо снимак излагања Јелене Дачковић са овог скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње