Опере – Жил Масне: Вертер

У насловној улози чућете Виторија Григола, Џојс ди Донато наступа као Шарлота, Хедер Енгебретсон је њена сестра Софи, Давид Бижић тумачи Шарлотиног вереника Алберта, Џонатан Самерс је Шаролтин отац Баји, док Франсоа Пиолина и Јурија Јурчука пратимо као породичне пријатеље Шмита и Јохана. Оркестром краљевске опере Ковент Гарден диригује Антонио Папано.

Маснеов Вертер је премијерно изведен у Дворској опери у Бечу 16. фебруара 1892. године. Опера је компонована на либрето Едуара Блоа, Пола Мијеа и Жоржа Артмана, на основу мотива Гетеовог романа Јади младог Вертера.

Маснеов Вертер је добар пример дела насталог у средњем стваралачком периоду једног композитора чији живот је био испуњен, а каријера успешна. У Вертеру сусрећемо одличан баланс између свежине инспирације и владања композиционом техником. Сам либрето је можда и најбољи у Маснеоовом опусу, а његова релативно сведена реторика оставља простор музици да психолошки допуни и искаже стања главних јунака. Драматуршки лук је елегантано изведен – радња заприма дешавања у распону од лета до зиме, од светлог до мрака, од сунца кога Вертер призива у свом првом представљању до месеца који обасјава његов први сусрет са Шарлотом и његову смрт.

Рад на партитури Масне је отпочео 1885. и две године касније завршава партитуру. У својим мемоарима тврдио је да је инспирацију добио по повратку из Бајројта где је гледао Вагнеровог Парсифала. Све у свему опера је морала да сачека седам година како би започела свој сценски живот. Тада је Масне добио позив бечке Дворске опере да, после великог успеха своје опере Манон, постави ново дело на овој позорници. Премијерно је Вертер отпеван на немачком језику, а поделу су предводили белгијски тенор Ернест ван Дајк – чувени Парсифал и Лоенгрин свог доба, те Мари Ренар која је певала Манон у Бечу. Париска премијера је уследила 1893. године, у продукцију Опере Комик, у њеним привременим просторијама у Театру Лирик. Успех је био делимичан, иако је Вертер био постављен и у Њујорку, Чикагу и Милану. Тек је обнова Албера Кареа из 1903. године донела светску популарност овом Маснеовом делу, коју и данас ужива.

Уредник Ксенија Стевановић