Разум и осећајност

Место и тачне године рођења и смрти овог аутора данас су непознати, али се зна да је период његове музичке активности обухватао последње деценије 18. века. Претпоставља се да је рођен око 1730, а на основу презимена се закључује да највероватније потиче из области око Салерна. 

Ипак, Каучелова каријера није започела на северу, већ југу Италије, и то у Напуљу, где је најпре радио као виолиниста у оркестру Театра Сан Карло, а касније и као члан краљевске капеле. Каријеру је наставио у Европи, и то као “први флаутиста пољског краља” – што је наведено на насловној страни једне његове композиције, док се информације о активностима овог музичара касније појављују и у Француској и Немачкој.

На основу свих ових докумената, стиче се утисак да је Каучело био један у низу италијанских инструменталиста – виртуоза, који су током живота били ангажовани широм Европе – јер, како са пуно горчине у једном писму наводи Леополд Моцарт „нема двора у Европи, од најмањег електората до огромног Хабзбуршког царства, које није тежило да се похвали како има италијанског капелмајстора”.

Просперо Каучело је компоновао квинтете, симфоније, трија и дуете, а своја дела је објављивао у Лиону и Паризу, током седамдесетих и осамдесетих година 18. века, док је један опус, број 4, објавио у Лондону. На основу ових штампаних издања, поуздано знамо да је био виолиниста и флаутиста, али се не зна да ли је свирао и мандолину – инструмент за који су компонована дела која ћете слушати у вечерашњој емисији. Будући да и виолина и мандолина имају четири жице и исти штим, свирање на мандолини лако су могли да науче бољи виолинисти. Мандолина је посебно била популарна у Паризу од 70-их година 18. века, где је штампан значајан број дела која су осим на виолини, могла да буду извођена и на овом инструменту.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић